Slav­ko Bre­zo­ski je već bio po­zna­ti ar­hi­tek­ta ka­da je jed­nog jul­skog ju­tra 1963. go­di­ne grad u ko­jem je ži­vio sna­žnim ze­mljo­tre­som pre­tvo­ren u ru­še­vi­ne. Bio je to do­ga­đaj ko­ji je od­re­dio osta­tak nje­go­ve ka­ri­je­re.
U ze­mljo­tre­su ko­ji je pri­je ma­lo vi­še od po­la vi­je­ka po­go­dio Sko­plje, pre­sto­ni­cu Ma­ke­do­ni­je, ko­ja je ta­da bi­la dio biv­še Ju­go­sla­vi­je, na­stra­da­lo je vi­še od 1.000 lju­di i sru­še­no je oko tri če­tvr­ti­ne svih gra­đe­vi­na.
Jed­na od ma­lo­broj­nih zgra­da ko­je su pre­ži­vje­le po­tres bi­la je rob­na ku­ća Sko­plje. Pro­jek­to­vao ju je Bre­zo­ski 1956, a nje­na iz­grad­nja na cen­tral­nom tr­gu do­vr­še­na je 1960.
Ta pe­to­sprat­ni­ca od mer­me­ra i sta­kla je je­dan od nje­go­vih naj­po­zna­ti­jih ra­do­va i pri­pa­da sna­žnoj stru­ji mo­der­ni­zma ko­ja je do­mi­ni­ra­la u ar­hi­tek­tu­ri biv­še Ju­go­sla­vi­je i za­hva­lju­ju­ći ko­joj je Sko­plje po­sli­je ze­mljo­tre­sa ob­no­vlje­no u fu­tu­ri­stič­kom sti­lu, bez pan­da­na u re­gi­o­nu.
Ali ovu zgra­du, ko­ja je u me­đu­vre­me­nu pre­tvo­re­na u grad­sku ga­le­ri­ju, da­nas je ne­mo­gu­će pre­po­zna­ti. To je tek jed­na od de­se­ti­na zgra­da ko­je već je­su ili će usko­ro bi­ti skri­ve­ne iza neo­kla­si­ci­stič­kih fa­sa­da i ko­lo­na­da od šu­pljih stu­bo­va, u ra­di­kal­nom pro­jek­tu ob­no­ve gra­da po­zna­tom pod ime­nom Sko­plje 2014. Cilj je de se po­ka­žu an­tič­ki kor­je­ni i u sta­nov­ni­štvo uli­je no­vi na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, iz­gra­đen na ma­ke­don­skom po­la­ga­nju pra­va na ba­šti­nu Alek­san­dra Ve­li­kog.
Bre­zo­ski da­nas ima 94 go­di­ne i bo­li ga kad vi­di šta se do­ga­đa s nje­go­vim zgra­da­ma, tim pri­je što ga ni­ko ni­je ni pi­tao za do­zvo­lu.
Mr­šav i sla­ba­šan, ali čvr­stog gla­sa, Bre­zo­ski je iz­ja­vio za BIRN da su se on, gra­do­na­čel­nik Sko­plja Ko­če Tra­ja­nov­ski i nje­gov po­moć­nik sa­sta­li 2013. Ta­da su mu pru­ži­li list pa­pi­ra ko­ji je tre­ba­lo da pot­pi­še i po­tvr­di da je sa­gla­san sa pro­mje­na­ma na fa­sa­di. Bre­zo­ski je od­bio i ne­si­gur­nom ru­kom na­pi­sao na pa­pir: „Po­nu­đe­no za pot­pis. Od­bio sam da pot­pi­šem.“
Sje­ća se da je ta­da re­kao Tra­ja­nov­skom: „Ni­je­sam ja za to. Re­kao sam vam da se ne sla­žem sa in­ter­ven­ci­ja­ma na fa­sa­di“.
Ali in­ter­ven­ci­ja je i te ka­ko bi­lo, ka­ko na ovoj ta­ko i na još 20 dru­gih mo­der­ni­stič­kih zgra­da u cen­tru Sko­plja, uklju­ču­ju­ći zgra­du Vla­de ko­ja je sa­da blje­šta­vo bi­je­la imi­ta­ci­ja fa­sa­de Bi­je­le ku­će.
– Bo­li me kad gle­dam ka­ko se ži­vot­no dje­lo mno­gih ar­hi­te­ka­ta mo­je ge­ne­ra­ci­je skri­va iza pa­ra­va­na od si­po­rek­sa. Ob­na­vlja­li smo Sko­plje po­sli­je ra­ta i ze­mljo­tre­sa sa ve­li­kom lju­ba­vlju i en­tu­zi­ja­zmom, a sad sam do­če­kao da vi­dim ka­ko se sve što smo ura­di­li bez­ob­zir­no uni­šta­va – ka­že Bre­zo­ski.
Dru­gi su oba­vi­je­sti­li BIRN da ih ni­ko ni­je kon­sul­to­vao, či­me su pre­kr­še­ne od­red­be ma­ke­don­skog za­ko­na o za­šti­ti autor­skih pra­va.
Hr­vat­ski ar­hi­tek­ton­ski kri­ti­čar Ma­ro­je Mr­du­ljaš opi­sao je ono što se do­ga­đa u Sko­plju kao „ur­bi­cid“.
– Za­i­sta mi ni­je ja­sno ka­ko je to mo­gu­će. Ko­ji za­ko­ni tu va­že, a ko­ji ne va­že – ka­zao je on.


„Eklek­ti­ci­zam“

Pro­je­kat Sko­plje 2014. je če­do biv­šeg kon­zer­va­tiv­nog pre­mi­je­ra Ni­ko­le Gru­ev­skog, za ko­ga kri­ti­ča­ri tvr­de da je to­kom de­ce­ni­je na vla­sti od 2006. do po­čet­ka 2016. bio auto­ri­ta­ran vla­dar.
Po­vu­kao se sa funk­ci­je u ja­nu­a­ru, uz po­sre­do­va­nje Evrop­ske uni­je, da bi omo­gu­ćio or­ga­ni­zo­va­nje pri­je­vre­me­nih iz­bo­ra. Na ta­kav po­tez bio je pri­nu­đen po­sli­je vi­še mje­se­ci po­li­tič­ke kri­ze i se­ri­je ob­ja­vlje­nih sni­ma­ka raz­go­vo­ra ko­ji­ma su ot­kri­ve­ne raz­mje­re zlo­u­po­tre­ba u nje­go­voj vla­di, što je Gru­ev­ski od­luč­no po­ri­cao. Iz­bo­ri će bi­ti odr­ža­ni 11. de­cem­bra.
Re­kon­struk­ci­ja Sko­plja ko­ju je za­po­čeo Gru­ev­ski već je mno­go pu­ta do­spi­je­va­la u no­vi­ne uz bom­ba­stič­ne na­slo­ve i ko­men­ta­re ko­ji uglav­nom ni­je­su bi­li po­hval­ni. Raz­mje­re ovog po­du­hva­ta ob­no­ve su za­pa­nju­ju­će.
Pre­ma ba­zi po­da­ta­ka ko­je je pri­ku­pio BIRN, vla­sti su do­sad utro­ši­le vi­še od 669 mi­li­o­na eura za po­di­za­nje 27 neo­kla­si­ci­stič­kih i ba­rok­nih gra­đe­vi­na, pet tr­go­va sa ani­mi­ra­nim fon­ta­na­ma, de­se­ti­ne spo­me­ni­ka i skulp­tu­ra i jed­ne tri­jum­fal­ne ka­pi­je po ugle­du na onu u Pa­ri­zu. Uku­pan bu­džet ove bal­kan­ske ze­mlje iz­no­si oko tri mi­li­jar­de eura.
Vla­da tvr­di da je cilj da se po­sli­je vi­je­ko­va osman­ske i de­ce­ni­ja ko­mu­ni­stič­ke vla­da­vi­ne od Sko­plja na­pra­vi evrop­ski grad.
Kri­ti­ča­ri tvr­de da je či­tav pro­je­kat na­ci­o­na­li­stič­ka lu­dost, tra­pav po­ku­šaj da se po­ve­žu slav­no do­ba Alek­san­dra Ma­ke­don­skog i mo­der­na Ma­ke­do­ni­ja. To­me se že­sto­ko pro­ti­vi i su­sjed­na Grč­ka. Iz­gled no­vog Sko­plja opi­si­van je fra­za­ma „kič iz­nad ki­ča“ i „mi­ni Las Ve­gas“.
– Svi­jet je tek po­čeo da ot­kri­va ovu ar­hi­tek­tu­ru, a oni je sad uni­šta­va­ju – na­ve­la je pro­fe­sor­ka ar­hi­tek­tu­re iz Lju­blja­ne Ma­ru­ša Zo­rec.
Jed­na od po­sle­di­ca ob­no­ve je i to što su oštri bi­je­li uglo­vi zgra­de ma­ke­don­ske Ope­re i ba­le­ta sa­da za­klo­nje­ni i ne­vi­dlji­vi. Ta zgra­da je uz­o­ran pri­mjer ju­go­slo­ven­skog mo­der­ni­zma, a pro­jek­to­va­la ju je slo­ve­nač­ka ar­hi­tek­ton­ska gru­pa Bi­ro 71. Za­mi­šlje­na je kao dio ši­reg kul­tur­nog kom­plek­sa ko­ji se spu­šta ka ri­je­ci Var­dar, ali pro­je­kat je ostao ne­za­vr­šen. Zgra­da Ope­re i ba­le­ta je sa­da od­sje­če­na od oba­le ni­zom neo­kla­si­ci­stič­kih gra­đe­vi­na sa rim­skim ko­lo­na­da­ma i la­žnim kan­de­la­bri­ma.
Pre­ma po­sto­je­ćim pla­no­vi­ma, zgra­da Ope­re i ba­le­ta će bi­ti okru­že­na sa svih stra­na, iako ni­ko od ar­hi­te­ka­ta ko­ji su ra­di­li na zgra­di ni­je pret­hod­no kon­sul­to­van u ve­zi sa pro­mje­nom ori­gi­nal­nih pla­no­va i in­ter­ven­ci­ja­ma u ne­po­sred­nom okru­že­nju zgra­de.
– Ni­jed­na grad­ska ili re­pu­blič­ka in­sti­tu­ci­ja ni­je nas kon­tak­ti­ra­la ili za­tra­ži­la mi­šlje­nje od nas kao auto­ra. Ni­je­su nas uklju­či­li ni u ži­ri za iz­bor pro­je­ka­ta no­vih zgra­da. Ra­zu­mlji­vo je što in­ve­sti­tor že­li da za­vr­ši kom­pleks, ali mi­sli­mo da je pro­jek­tom tre­ba­lo ob­u­hva­ti­ti i zgra­du Ope­re i ba­le­ta i sam trg, ta­ko da se omo­gu­ći nji­hov iz­la­zak na Var­dar. Na­ža­lost, no­vim ‘eklek­tič­nim’ zgra­da­ma na oba­li Var­da­ra to je one­mo­gu­će­no, a zgra­da i trg su od­sje­če­ni od grad­skog ži­vo­ta na pro­me­na­di – iz­ja­vi­li su za BIRN Ste­van Ka­cin i Ju­rij Prin­ces, dvo­ji­ca od če­tvo­ri­ce ar­hi­te­ka­ta iz gru­pe Bi­ro 71 ko­ji su ra­di­li na ori­gi­nal­nom pro­jek­tu.


Oda­va­nje po­šte

Mu­zej mo­der­ne umjet­no­sti u Nju­jor­ku, Mo­MA, na­ja­vio je za 2018. iz­lo­žbu ko­jom će oda­ti po­štu ju­go­slo­ven­skom mo­de­r­ni­zmu. Je­dan od ku­sto­sa Vla­di­mir Ku­lić iz­ja­vio je da će na iz­lo­žbi bi­ti pri­ka­za­na i re­kon­struk­ci­ja Sko­plja po­sli­je ze­mljo­tre­sa „kao je­dan od va­žnih tre­nu­ta­ka u in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­ji ar­hi­tek­tu­re u do­ba Hlad­nog ra­ta“.
BIRN je kon­tak­ti­rao ar­hi­tek­tu ko­ji je pro­jek­to­vao no­vu fa­sa­du za zgra­du Vla­de, Žar­ka Ča­u­šev­skog, ali on nam je u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru re­kao da ne že­li da da­je in­ter­vjue.
Kom­pa­ni­ja Ar­hi­tek­to­ni­ka, u ko­joj je on di­rek­tor, a nje­gov brat Ni­ko­la vla­snik, naj­za­slu­žni­ja je za no­ve grad­ske fa­sa­de. Is­tra­ži­va­nje BIRN-a ob­ja­vlje­no u ju­lu 2015. po­ka­za­lo je da su njih dvo­ji­ca na ime ho­no­ra­ra pri­mi­li vi­še od po­la mi­li­o­na eura.
La­zar Di­mov, ar­hi­tek­ta ko­ji je di­zaj­ni­rao fa­sa­du Grad­ske ga­le­ri­je na glav­nom tr­gu u Sko­plju, zgra­de ko­ju je iz­vor­no pro­jek­to­vao Bre­zo­ski, ta­ko­đe je od­bio da od­go­va­ra na pi­ta­nja BIRN-a.
Autor iz­vor­nog pro­jek­ta zgra­de Pa­lo­ma bjan­ka, ar­hi­tek­ta Traj­ko Di­mi­trov, iz­ja­vio je da ga vla­sti ni­su pi­ta­le za do­zvo­lu za re­kon­struk­ci­ju nje­go­ve zgra­de.
– To za­i­sta bo­li – ka­da kao ne­ko ko je ro­đen u Sko­plju i autor je po­zna­te zgra­de u cen­tru gra­da sa­zna­te da će ta zgra­da po­sta­ti dio jed­nog si­vog, bez­lič­nog grup­nog por­tre­ta – iz­ja­vio je za BIRN Traj­ko Di­mi­trov, je­dan od vo­de­ćih ma­ke­don­skih ar­hi­te­ka­ta po­sle­rat­ne ge­ne­ra­ci­je.
Di­mi­trov da­nas ima 86 go­di­na. Ni­ko ga ni­je oba­vi­je­stio šta se spre­ma, a za pla­ni­ra­ne ra­do­ve je sa­znao iz no­vi­na.


Po­li­tič­ke aso­ci­ja­ci­je

Mo­der­ni­zam ni­je na me­ti na­pa­da sa­mo u Ma­ke­do­ni­ji, ali ti na­pa­di su ov­dje sva­ka­ko naj­že­šći.
Ne­dav­ni do­ga­đa­ji na­kon što je Gru­ev­ski si­šao sa vla­sti da­ju Bre­zo­skom po­vod za na­du.
U ok­to­bru je kan­ce­la­ri­ja spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca na­ja­vi­la is­tra­gu u ve­zi sa iz­grad­njom mu­ze­ja u okvi­ru pro­jek­ta Sko­plje 2014. U sa­op­šte­nju se is­ti­če da je ne­ko­li­ko vi­so­kih zva­nič­ni­ka Mi­ni­star­stva kul­tu­re osum­nji­če­no za mal­ver­za­ci­je, ali osum­nji­če­ni ni­je­su ime­no­va­ni. Mi­ni­star­stvo je od­go­vo­ri­lo da je iz­grad­nja iz­ve­de­na u skla­du sa za­ko­nom.
Ipak, sud­bi­na či­ta­vog pro­jek­ta naj­vi­še za­vi­si od re­zul­ta­ta iz­bo­ra 11. de­cem­bra. Naj­va­žni­je pi­ta­nje je da li će Gru­ev­ski i VRMP-DPMNE sa­ču­va­ti vlast.
Ni­ko od ar­hi­te­ka­ta iz pe­ri­o­da po­sle Dru­gog svjet­skog ra­ta sa ko­ji­ma je BIRN raz­go­va­rao ni­je iz­ja­vio da raz­ma­tra mo­guć­nost po­kre­ta­nja sud­skog po­stup­ka. Bre­zo­ski je re­kao da ima dru­ga­či­ji plan, ako do­bi­je pri­li­ku.
– Po­no­vo bi ih na­pra­vio, sve bih po­pra­vio – re­kao je go­vo­re­ći o skri­ve­nim mo­der­ni­stič­kim zda­nji­ma.
– Pre­ži­vje­li smo ze­mljo­tres, pa smo opet sve po­pra­vi­li. Ne vi­dim dru­gu mo­guć­nost – po­ru­čio je Bre­zo­ski.